Biodizel se pravi mešanjem alkohola, uglavnom metanola sa uljem iz biljaka ili mastima životinskog porekla. Biodizel može da se pravi i od već korišćenog ulja i masti za hranu koje bi se inače bacile i zagađivale životnu sredinu. Biodizel može da se koristi kao aditiv običnom dizelu sa oko 5-10% bez modifikacije motora da bi se smanjile emisije iz vozila ili se može da se koristi i 100% umesto običnog dizel goriva uz usklađivanje dizel motora i Evropi se naziva B100.

U Evropi se biodizel pretežno pravi uglavnom od uljane repe, a u Americi pretežno od semena soje,  jer je Amerika najveći proizvođač soje na svetu. Biodizel može takođe da se pravi od ulja palme i svih biljaka koji imaju veći procenat lipida.

Biodizel je biorazgradiv, manje zagađuje i manje je toksičan od običnog benzina. Biodizel manje zagađuje, jer sagorevanjem ostaje manje hidrougljenika koji se emituju u atmosferu. Emisija je manja za okside ugljenika i  mikročestica, a za okside sumpora i sulfata, koji su odgovorni za stvaranje kisele kiše, su eliminisani u poređenju sa običnim dizelom. U zavisnosti od motora, može se desiti da su emisije azotnih oksida veće pri sagorevanju biodizela od običnog dizela .

Mikroalge - treća generacija biogoriva

Mikroalge su jednoćelijski mikroorganizmi koji rastu u izobilju u moru, rekama, jezerima i zagađenoj vodi. Alge su sposobne da koriste CO₂ i sunce da bi generisale kompleksne biomolekule kao što su lipidi i triacilgliceroli, koji su neophodni za njihov opstanak. U nekim slučajevima alge mogu da akumuliraju lipide i do 50% svoje težine.

Pored svih prednosti obnovljivih izvora energija, alge za proizvodnju biogoriva imaju i sledeće prednosti:

- Velika produktivnost po jedinici površine u poređenju sa žitaricama, jer farme algi mogu da se postavljaju vertikalno

- Alge ne ugrožavaju proizvodnju hrane

- Za njihovo gajenje može da se koristi neplodno zemljište

- Algama je potrebno oko 2kg ugljen dioksida iz okruženja za generisanje 1kg biogoriva, što smanjuje zagađenje

- Alge se mogu koristiti za prirodno filtriranje prljave vode, kanalizacionih voda ili slane vode

- Nakon proizvodnje biogoriva, ostatak biomase može da se koristi za spaljivanje u termoelektranama, za anaerobni proces raspadanja za proizvodnju metana, za fermentaciju u proizvodnji etanola i biobutanola, kao i za stočnu hranu

Poređenje prinosa ulja raznih biljaka, Izvor : US Dept of Energy

Alge mogu da se gaje u zatvorenim sistemima, odnosno PBR (photobioreactor) ili otvorenim bazenima. Problem jeste obezbeđivanje idealnih uslova za optimalan rast algi. Alge moraju da imaju dovoljno sunca, ali ne i previše, kao i idealnu temperaturu i hranljive sastojke. Ukoliko se alge dovoljno rašire, gustina gornjeg sloja algi može da bude tolika da blokira sunce za donji sloj algi. Zbog ostvarivanja kontrolisane klime za rast algi, one se postavljaju u vertikalne plastične kese ili kanale koje se rotiraju i gde sunce dopire do svakog sloja algi. Neki proizvođači biogoriva uzgajaju alge i u podrumima bez neophodne svetlosti, ali se  u tom slučaju dodaju razni šećeri u vodu kao hrana.

Fotobioreaktor sa algama, Izvor : Engineering News

Šta je potrebno znati za manju proizvodnju biogoriva iz algi?

- Postoje oko 300 000 vrsta različitih kultura algi, a lokalne kulture su  najviše prilagodjene za lokalne uslove. Međutim, za proizvodnju biogoriva iz algi je bitno da je kultura algi koja se uzgaja bogata lipidima. Identifikaciju kulture treba da odredi specijalizovana labaratorija, osim ako kultura nije kupljena specifično za proizvodnju biogoriva.

- Potrebno je u akvarijum staviti vodu, posuti tanak sloj algi na površinu vode i ostaviti na suncu par dana.

- Ukoliko se kultura algi u roku od par dana udvostruči, uslovi su povoljni. Ukoliko alge ne rastu, onda je potrebno promeniti uslove, odnosno smanjiti količinu sunca, promeniti količinu algi ili količinu vode. Treba imati u vidu da hlor ili fluor iz vode mogu negativno da utiču na rast algi, pa se može koristi destilovana voda.

- Sledeći korak je dodavanje hranljivih sastojaka kao što su nitrati iz ribljeg ili stočnog prirodnog đubriva u prahu, kupovni minerali za vodene biljke u malim količinama, itd.

- Kada alge dostignu fazu da se rast usporava, potrebno je izvaditi oko 20% algi, raširiti ih po mreži i ostaviti na suncu par dana, dok sva voda nije isparila.

- Osušene alge treba presaviti i postaviti u malu presu za domaćinstvo. Pritiskom na presu bi trebalo da se dobije par kapljica biogoriva. Ukoliko je ceo proces uspešan, veća proizvodnja algi je moguća. Potrebno je imati u vidu da su alge živi organizmi i promena uslova može da izazove promenu rasta, kao i to da u otvorenim kontejnerima i sistemima može doći do zagađenja bakterijama ili agresivnom biljnom kulturom.

- Ostatak algi mogu da posluži za proizvodnju bioetanola i biobutanola.