Zeleni krovovi se praktikuju u velikom broju zemalja, od skoro i u urbanim sredinama, gde se koristi specifične, otpornije biljke, sa specijalnom tehnikom drenaže na krovu, slojem protiv širenja korena biljaka, kao i drugim potrebnim slojevima.

U Beogradu su velikim delom ravni betonski krovovi koji uglavnom prokišnjavaju i stvaraju probleme za stanare poslednjeg sprata. Oplemenjivanjem betonskih krovova zelenilom, pored toga što rešavaju neke probleme urbanih sredina, stvaraju koristan i estetski pogodan prostor, nadomeštaju izgubljenu prirodu, ublažuju fluktuacije temperatura i samim tim produžuju rok trajanja krovne izolacije. U nekim zemljama kao što je Nemačka, Kanada i Japan su uvedeni zakoni koji obavezuju izgradnju zelenih krovova u nove zgrade, pa će neminovno taj trend doći i kod nas. Postoje tri glavna tipa zelenih krovova :

Ekstezivan tip Krov je pokriven samo travom, mahovinom i niskim rastinjem od 5-25cm, a dubina zemlje je od 5-10cm. Težina je oko 50 kg/m2, a održavanje treba uraditi jedanput godišnje, kada se proverava da li su biljke zdrave, jer svaki zeleni krov je mali ekosistem za sebe. Biljke koje se sade su otporne na ekstremnije uslove, kao što su suša i direktno sunce. Posebno su otporne biljke koje zadržavaju vodu u sebi, kao što su neke biljke iz sedum porodice.

Foto : Škola umetnosti i dizajna, Singapur

Poluintezivan tip Zeleni krov je dizajniran sa rastinjem srednje visine od 25-50cm, a dubina zemlje je oko 20cm, što dodaje teret oko 250 kg/mna zgradu. Takođe podrazumeva kombinaciju intenzivnog i ekstenzivnog tipa zelenog krova.  Održavanje je potrebno na svakih 6 meseci, a biljke koje se sade nisu teške za održavanje kao što su razne biljke iz porodice trska i sedumi srednjeg rasta.

Intezivan tip Krov je pokriven većim žbunjem, drvećem i višim rastinjem od 50 cm do 4 metra, sa dubinom zemlje oko 50cm. Dodatni teret na zgradu je oko 400 kg/m2 i potrebno je regularno održavanje. Intenzivan zeleni krov je uglavnom pristupačan ljudima i funkcionalan sa klupama, ležaljkama, fontanama, pa čak i bazenima. Potrebno je češće đubrenje i veća količina minerala za rast velikih biljaka. Veće biljke mogu da budu isčupane tokom oluja i jakih vetrova, pa ih treba dodatno fizički osigurati u zemlji.

Foto : Ecobrookyn

Struktura zelenog krova

Za svaki zeleni krov je potrebno ispitati mogućnost dodatnog opterećanja na zgradu i tada se opredeliti za određen tip zelenila i dizajna. Ovakvi krovovi mogu da služe za rekreaciju, kao tereni za golf, bašte sa bazenim ili restorani i kafići za zaposlene na otvorenom. Veći projekti gde su zeleni krovovi u potpunosti iskorišćeni i funkcionalni i za ljude se uglavnom nalaze u metropolama koje su zatrpane zgradama i ima jako malo mesta za život, a pogotovo za zelenilo koje je neophodno protiv zagađenja. Svaki zeleni krov je mali ekosistem za sebe, pa je potrebno obratiti pažnju sa vremena na vreme da li su biljke zdrave, da ne bi ugrozile sve biljke na krovu. Cena zelenog krova može da košta od 150 - 2000 Eur u zavisnosti od tipa, biljaka, izvođača, itd.

Foto :Alumasc, Flickr

Prva dva sloja zelenog krova su vegetacija i zemlja u koju mogu da se dodaju minerali za bolji rast biljaka. Ukoliko biljka ima dovoljno hrane,  korenje neće preterano da se širi i da oštećuje ostale slojeve konstrukcije zelenog krova.

Treći sloj je membrana koja sprečava spiranje zemlje, već samo propušta vodu do drenaže. Drenaža može da bude standardna ili može da bude u obliku kupa koja optimizuje količinu vode proizvođača ZinCo. Peti sloj služi da se krovna membrana zaštiti od oštrih predmeta i pritiska, a ujedno i skuplja vodu za period bez kiše. Šesti sloj je sloj uglavnom premazan hemikalijama koje odbijaju korenje, nedozvoljavajući da se širi i oštećuje ostale slojeve krovne konstrukcije. Ostali slojevi su standarna krovna izolacija, hidroizolacija i strukturna podrška.